APSTRAKTNA ODISEJA U SVETU UMETNOSTI
Baš kada sam se spremao da krenem s posla, žamor okupljenih ljudi koji sam čuo u holu Kinoteke podstakao me je da ostanem i vidim šta se dešava.
Bila je to, zapravo, izložba Eve Pešić, beogradske slikarke i vajarke, koja je izlagala apstraktne crteže.
Za kratko vreme pronašli smo zajednički jezik, počevši od simpatija prema velikanima austrijske secesije – Gustavu Klimtu i Egonu Šileu, a sličan stav zauzeli smo i prema njihovom savremeniku Oskaru Kokoški.
Potom sam zaronio u „Buđenje (ne)svesnog“ i lagano zaplovio perceptivnim svetom hipnosa, gde sam u pojedinim delima pronašao koheziju sa (pri)vidljivim embrionima, dok se u nekim drugim (po)javio nakostrešeni orao koji vreba svoju žrtvu (ribu).
Jedna od stvari koja mi je privukla pažnju u opusu Eve jeste prefinjeni estetizam minuciozne linije, dok u trećem crtežu odzvanja granični eho između Marvelovog stripa „Alien“ i zagonetnog majstora pokretnih slika Ridlija Skota.
U nekim anagramima diskretno proleću Amorove strele fluidnosti, ali i osmokrake zagonetke večnosti, kao da smo neposredno uključeni u neku scenu futurističkog filma „Highlander“ Rasela Malkahija.
Svakako, da bi uživanje bilo potpuno, trijumf bi zaokružio prikaz konjske glave, koji je, prema mojoj perceptivnoj vizuri, najlepši i najupečatljiviji eksponat izložbe, pružajući posmatraču odlučan i stoički predznak, kao da milujemo konja.
Zaista plodotvorna izložba Eve Pešić svojevrsna je novina na našem tlu, koja uliva tračak nade i sreće za moguću makedonsko-srpsku saradnju. Ili je to, barem, moja potajna želja za izgradnjom mosta u oblasti umetnosti, za koji se nadamo da se neće završiti na ovome, već da će prerasti u jednu lepu tradiciju vrednu pamćenja.
Aleksandar Vasilevski
Istoričar umetnosti / filmolog
